Bunjevci

GRB I BARJAK BUNJEVACA

Oslonjajuć se na istoriju i tradiciju Bunjevaca u Vojvodini i dilom u Madžarskoj, usvojeni su osnovni simboli koji pridstavljaju nacionalne osobitosti (zajedno s jezikom). Ratnička prošlost u vrime borbe s Turcima pridstavljena je prikazom lava s isukanom sabljom, ratničkom kacigom i trvđavskom krunom (Corona Muralis) s obzirom na tvrđave nastale u tri centra Bunjevaca.
Oprideljenje na ratarstvo, posebno žito u vrimenima kad su ratnička obiležja i oružje ostavljana, dalo je drugi bitan simbol, tri klasa koji pridstavljaju snop. Kadgodašnji barjak Bunjevaca je po pridanju bijo bili i svitlo plavi, tako da su te boje metnute i na današnji barjak , s tim da je dilomično i zbog ratničke tradicije a i izdvajanja od oblika današnji državnih barjaka usvojen klasičan oblik posebni barjaka, gonfalon kako ji još zovu.

PRAVILA HERALDIKE

U oblikovanju grba slidili smo osnovna načela heraldičkog oblikovanja i zakonitosti heraldike:

1. Bez štita nema grba.
2. Osnova za definiciju grba je BLAZO, opis a ne crtež , koji samo prati nabrajanje elemenata u blazonu.
3. Orjentacija strana u grbu

DESNO-DEXTER LIVO-SINISTER
Pozitivna orjentacija (dobro) Negativna orjentacija (zlo)

4.Boje (plava, crvena, zelena -osnovne) ne mogu biti pridstavljene jedna priko druge, ko ni metali (srebro i zlato) već se uvik mora držati pravilo naizmeničnosti.

ŠTIT

Po zakonima heraldike štit mora biti iz perijoda na koji se odnosi, odnosno mož bit iz kasnijeg al nikako ranijeg perijoda. Izabran je štit baroka i to jednostavan a ne dekorativan. Uspravno je podiljen na dva dila. Heraldički desno je srebrno (pridstavljeno bilom bojom), a liva strana je svitlo-plava, u crno biloj izvedbi šrafirana po principu Petrasancta vodoravnom šrafurom (tiskarskim rasterom).
Desna strana nosi bedž lava (vidi opis simbola), a liva snop žita sa istaknuta tri klasa i po jednom žutom, petokrakom zvizdom poviše vrvova svakog klasa. Značenje zvizde viditi u opisu.

PLAVA BOJA

Bunjevačka svitlo-plava je pridstavljena u Euro skali boja sa: C(Cyan)=40%, M(Magenta)=0% i Y(yellow)=0%.

SIMBOLI

LAV

Propet lav na zadnje noge udvojenog repa, dignutog na leđa, koji drži u desnici ruki isukanu sablju krivošiju, prvenstveno je znak rabrosti i spremnosti da brani svoj areal. Okrenut je POZITIVNO, što bi eraldički značilo desno. Na grbu mož biti zlatan, obrubljen crnom bojom, zato što je na srebrnom polju, el žut odnosno u prirodnim bojama.

KLAS I SNOP

Klas pridstavlja najčešće zanimanje i opridiljenje Bunjevaca koji rade zemlju i obezbiđivaju ranu za čeljad i pored ratničke tradicije. Tri vezana klasa simbolizuju snop, slogu i jedinstvo i zajedno sa tri petokrake zvizde obilužavaju tri osnovna centra Bunjevaca (Subaticu, Sombor i Baju).

ŽUTA (zlatna) PETOKRAKA ZVIZDA

Zvizda , u bilo kom obliku , sa šest el osam krakova i petokraka, znak su podarene posebne milosti vladara u znak priznanja za rabrost, odanost u ratovima za odbranu zemlje. Petokraka , kao savršeni geometrijski oblik , oslonjen u oblikovanju isključivo na božanstvenu armoniju zlatnog priseka (više od 5000 odnosa zlatnog priseka u petokraki) simbol je i sklada , savršenstva i postojanosti. Bilo kako da je nacrtana (pravilno) uvik sadrži iste odnose zlatnog priseka. Zlatna, odnosno žuta boja pokazatelj je visoki vridnosti i časti nosioca. Žuta je zvizda osnova znaka Evrope, a kako su Bunjevci vikovima branili prija svega Evropu od najezde Turaka, pokazali su da su dio te Evrope.
U sklopu ravnostranog trougla, tri zvizde imadu simbolično značenje Sv.Trojstva i, što je najvažnije Subaticu, Sombor i Baju

SKLOP

Sklop prikaziva podile polja i osnovne bedževe grba i barjaka.

OSNOVNI GRB

Osnovni grb prikazuiva podilu štita, oblik štita, boje i metal, sa karakterističnim bedževima, simbolima i Coronom Muralis iznad štita.

OSNOVNI OBLICI KACIGA

XII Vik - LONČASTA , BURASTA KACIGA

XIII-XIV Vik - VEDRASTA KACIGA

XIV-XV Vik — KLJUNASTA KACIGA

XVI Vik -SRIDINA - REŠETKASTA KACIGA

KACIGA

Odabrana je kljunasta kaciga (Stechhelm) koja je borbena kaciga, dok je Ispod nje prikazana tzv. rešetkasta kaciga kasniji tip I skoro isključivo turnirska. Bunjevci dobijaju plemstvo I grbove za ratne zasluge i nije primireno prikazivanje tumirski u do sada objavljenim crtežima, a u blazonima se tip kacige nije sponjinjo, pošto se kljunasta podrazumivala.

KRUNA

S obzirom na ratničku prošlost, postojanje tvrđave u Subatici u kojoj su obitavali bunjevački plemići, ratnici, kruna ko znak niza priznanja je tzv. CORONA MURALIS, kruna tvrđave, zidina i stoji iznad štita grba, u zavisnosti od izvođenja zlatna el u prirodnoj boji (iz žuto-mrkog spektra).

LACINIJE

Tako zvana proširenja (augmentacije) grba se u prvom redu postižu usvajanjom kacige i pokrivanjom kacige tekstilom, u dvi boje, koji je služio ko zaštita ratnika u oklopu od atmosferski uticaja, ladnoće i sunca. Kadgod se taj pokrov pridstavljo jednostavno i realno, ko komad tekstila pribačen priko kacige. Docnije se sve pritvara u dekorativni elemenat koji je poslužio za isticanje I ulipčavanje grba.Obično je desna strana plava el crvena sa poleđinom u biloj (srebrnoj) boji,a liva sSa poleđinom u žutoj, odn. zlatnoj boji.
Danas je ustaljena prezentaciju u nikoj od varijanti barokni pridstava lacinija.

POTPUNI GRB (Achievement)

Potpuni grb je istog ranga ko i osnovni, samo je priminom lacinija na kacigi u izgledu svečaniji i dekorativniji.Blazon potpunog grba Bunjevaca bi glasio: “Na jednostavnom baroknom štitu, podiljenom uspravno u dva polja, na livoj strani svitlo plavo, na desnoj srebrna boja(metal), pridstavljena u tiskanju ko bila el svetlo siva. U desnom polju je propet lav, sa isukanom sabljom u desnici ruki, pogled uperen udesno ,sa udvojenim repom bačenim na leđa (a tergo). Livo polje nosi tri zlatna klasa vezana u snop sa tri zlatne petokrake zvizde na vrvu klasova. Iznad štita je kljunasta kaciga, en face ,sa lancom i oko baze vrata i rubinom, ko znak posebne pažnje suverena .Lacinije su plave,sa obe strane , desna je u poleđini srebrna,leva žuta, odn.zlatna.”
Primena ovog grba je na zidu , na zastavama itd.

BARJAK

Pritpostavljena je primina barjaka za svakodnevne prilike i svečan barjak. Svečan barjak je tipa gonfalon, sa tri rese na kraju kvadratnog polja.
Dimenzije 150×150 cm. Opšiven je gori i doli zlatnim opšivom, a na kraju ima rRese u zlatu, u tri polja.
Uspravno je podiljen na polak, desno(eraldički) je bilo polje koje nosi pun grb sa lacinijama, kacigom i Coronom muralis (tvrđavskom krunom), a u livom polju su tri žute petokrake zvizde raspoređene ko temena ravnostranog trougla. (Ugao 60 stepeni)
Barjak svakodnevne upotrebe je u osnovnom obliku i po sadržini isti, al nema nikake zlatne elemente.

VRV KOPLJA BARJAKA

Ko odjek snopa i žita , sve zastave imadu umisto vrva koplja, liveni klas, u tri dimezije, malo spljosnut, u bronzi, sa poliranim istaknutim zrnima .

BC = maior= 1,618
Kod petokrake i opisanog pentagona (petougaonika) javja se niz odnosa veličina u zlatnom priseku. Petokraka sama ima priko 5.000 odnosa ,a kada je upisana u petougaonik onda je zajednički zbir odnosa priko 6.000.

AUTOR : Mirko J. Stojnić PRIDSIDNIK ERALDIČKE SEKCIJE UPIDIV-a

MIRKO STOJNIĆ Dizajner,eraldičar,arkitekta
Rođen 09.03.1929. u Novome Sadu
Gimnaziju svršava u Novom Sadu, u Beograd odlazi na arkitektonski fakultet.
Od 1943. oprema knjige, sa oko 2.000 objavjeni naslova i priko 6.000 ilustracija.
Od 1969.pod tutorstvom Lorda Snowdona I Lorda Eshera proučava eraldiku, heraldičku literaturu, grbovnike razni nacija i zemaja.
Objavio desetak stručni članaka u domaćoj štampi, držao niz predavanja ,od Ustanova ,muzeja ,društava i u 7 emisija na TV Novi Sad i Beograd.
Istražio i izveo desetak porodični grbova, 8 grbova naseljeni mista ili krajova.
Član je UPIDIV-a od 1958., IRADa (New York)International registry of Artists and Designers. Od 1956., ICSIDa, ICOGRADE, ATYPI a I međunarodnog Londonskog Društva Eraldičara.

Na Bunjevački pripiso: Vojnić Kortmiš Ivan